Priče iz života

ISPOVEST PORODICE RAJIĆ

 

 

 

O većini problema koje svakodnevno tište meštane sela Veliki Krivelj smo i do sada podrobno pisali na ovom našem internet sajtu namenjenom pre svega kriveljanima, kao i meštanima okolnih sela.

 

Ovoga puta se našoj administraciji sajta obratila i naša sugrađanka Dragana Rajić, sa svojom pričom i njenim mukama, mukama njene majke i sina  zbog intenzivnih radova lokalnog kamenoloma koji je takođe pripao Ugovorom o Strateškom partnerstvu kompaniji ZIJIN.

 

Deo ispovesti domaćinstva gospođe Dragane Rajić Vam prenosimo u celosti.

 

- Nesporno je da je ovaj kamenolom radio i decenijama pre današnjice. Bilo je i ranije miniranja radi eksploatacije krečnog kamena ove firme, ali ono što se dešava u zadnjih godinu-dve  dana je nesnosno i nepodnošljivo. 

Od dolaska ZIJIN-a i preuzimanja Kamenoloma "Kriveljski kamen", prvo i pre svega je obustavljeno "mokro pranje"  u drobioničkim postrojenjima. Naime postojala je lokalna vodovodna mreža koja je ispumpavala vodu iz lokalne "Ujove reke" kojom se je u samom drobioničkom postrojenju "prala " rizla i samim time je do nekle anulirana ogromna prašina koja se nekontrolisano stvara prilikom drobljenja a koja zasipa sva okolna domaćinstva, zemljište, bašte i sve useve meštana. Ovo je bio jedan od načina starog rukovodstva kamenologa da se smanji prašina iz ovog pogona koja je bila delimično uspešna po okolne meštane.
ZIJIN je obustavio ovakav vid delimičnog anuliranja prašine sa njihovim drobioničkih pogona.   Ovo je samo jedan problem uslovljen dolaskom ZIJIN-a - nesnosna prašina!

 

Dolaskom ZIJIN-a, su, do te mere intenzivirana miniranja na samom vrhu ovoga brda, da prevazilazi sva moguća normalna očekivanja. Ne ulazeći u njihovu strategiju rušenja samoga vrha Krivejskog kamena, sasvim je izvesno da je samo ovakvo miniranje dovelo do pucanja svih stambenih i ekonomskih objekata u široj okolini brda Kriveljski kamen.


 

Uzastopni pojačani potresi su još i ranije dovodili do presahanja lokalnih izvorišta i naših bunara, ali je ovo sada postalo nepodnošljivo više.

O oštećenju privatnih šuma u podnožju ovoga brda, uzrokovanog ogromnim kamenjem koje se obrušava sa samoga vrha prilikom miniranja, je iluzorno i pričati. Neki su svoje šume već prodali silom prilika ovdašnjem ZIJIN-u, podlegnuvši ucenama ili nekim smešnim cenama koje je ZIJIN i njihovi predstavnici nudili lokalnom stanovništvu.
 

 O svim dešavanjima i prouzrokovanim štetama smo obaveštavali sve nadležne institucije, a pre svega Geološko-rudarskom inspektoratu Ministarstva Rudarstva i Energetike RS. 

 

 

Do duše, po našoj prijavi za oštećenje objekata,spomenuta inspekcija je i izašla na teren 28 maja 2020 i o svemu sačinila zapisnik. Zapisnik sa uviđaja inspekcije smo dobili tek 06 oktobra 2020 godine. Od toga dana apsolutno se ništa nije primenilo. Dobili smo zapisnik sa uviđaja ali ne i Rešenje o izrečenim merama povodom ovog uviđaja. Dobili smo jedino usmeni savet inspektora da pokrenemo van parnični postupak protiv ZIJIN-a, što je van svih kontesta jer se sami izlažemo još jednom velikim troškovima koji proizilaze od angažovanja odvokata pa do plaćanja bezbroj taksi. Poznavajući brzinu vođenja ovakvih postupaka našeg sudstva, sasvim je jasno da bi ovo trajalo u nedogled i razvlačilo se godinama a što se videlo iz sudskih sporova naših drugih meštana koji su se opredelili za ovaj vid dobijene pravde za njih.  Čak i da sam se opredelila za van parnični postupak zbog nastale štete ja i dalje nemam rešenje koje je trebalo da dobijem nakon ovog uviđaja po zahtevu upućenom  maja 2020 godine. 
Iz izveštaja nadležnog inspektora se jasno vidi da je kontrolom "dnevnika miniranja" apsolutno ne pridržavaju normi prilikom bušenja i zapunjavanja te izvršavanja miniranja na ovom površinskom kopu. Odvajamo taj deo celokupnog zapisnika: 

 

Od uzastopnih neadekvatnih miniranja su nam svi objekti napukli i svakoga dana se pojavljuju nova i intenzivnija   oštećenja, kako na spoljnim fasadama tako i u unutrašnjosti naših objekata.
 

(pozicija kaptaže)
 

1969 godine smo zajedno sa našim komšijom Borislavom Šalarevićem investirali i sagradili našu lokalnu vodovodnu mrežu. U tom smislu smo kaptažirali jedan od naših prirodnih izvorišta koji se nalazi ispod samih obronaka Kriveljskog kamena ( lokacija izvorišta se vidi na priloženoj mapi).
  I mada je izdašnost ovog izvorišta smanjeno zbog ntenzivnih miniranja i potresa tla, mi i ne znamo da li je ova voda sanitarno ispravna dalje za korišćenje?
Da li je i dalje smemo koristiti za piće? 

 

 

Kao posledica intenzivnih miniranja, verovali ili ne, došlo se do neverovatne ogromne pojave gmizavaca (zmija) koje opsedaju naša domaćinstva. Verovatno je zbog ovakvih abnormalno jakih miniranja, došlo do poremećaja celokupnog podzemnog biološkog sveta, pa i jadne zmije beže sa celog područja na kome se izvode miniranja i silaze u podnožje Kamenoloma pri tome okupirajući naša domaćinstva, bašte i dvorišta? Drugih objašnjenja i za ovom pojavom stravično mnogo gmizavaca i zadnje vreme nemamo. 

 

Do svojih parcela pod šumom u podnožju kamenoloma i ne možemo više da priđemo i uslikamo zbog ogromne količine gromada kamenja koje se stuštilo na naše parcele i straha od novijih miniranja , gde se nekada oglase a nekada ne oglase sirene upozorenja pred miniranje a koje se ne čuju na svim strana ovog kamenoloma. Prilaz je znači našim parcelama dalje nemoguć. 

 

Ne samo ja, ističe Dragana Rajić, već i svi meštani našega sela smo u totalnoj nedoumici šta dalje raditi?
I dalje svi čekamo na konačnu odluku o kolektivnom preseljenju celoga sela.
Neodgovornost i kašnjenje sa bilo kakvim odlukama resornih orgama po ovom pitanju, donošenju potrebnih dokumenata, je poslovična. .

Uzalud se naši predstavnici sela trude i muče oko rešavanja ovog krucijalnog pitanja, koje otvara svima nama neku viziju šta ćemo sutra?

 

 Na sve se jednostavno čeka mesecima, godinama tako da zaista ne znamo šta nam je dalje činiti? Državni organi, lokalna samouprava i sve druge relevantne institucije ove zemlje, koje bi trebale da reše status celoga sela Krivelj, a ne samo naš iz neposredne blizine ovog rudarskog objekta,  presporo ili nikako ne reaguju.Današnja opstrukcija i odbijanje Gradske Skupštine grada Bora da u dnevni red uvrsti predloženo tačku dnevnog reda koja se ticala meštana sela Krivelj najjasnije pokazuje brzinu kojom se želi pomoći meštanima ovoga sela ove Opštine.

 Sve se svodi na nekakvo čekanje

Čekanje čega više?

 Čekanje da mi sami pobegnemo ispred rudarske mehanizacije, miniranja, prašine, nesnosne buke koja dopire i do centra MZ Brezonik, gde ljudi više i ne mogu da spavaju tokom noći od buke koja se čuje sa drobioničkih pogona kamenoloma? 

Čekanje na svakojake ucene, neprikladne ponude administracije ZIJIN-a, gde u tim opstrukcijama aktivno učestvuju "naši" ljudi, naši sugrađani?

 

Molimo Vas sve da sve relevantne ustanove, ova dešavanja i sve ove nebuloze, nečinjenja, naše pritužbe i vapaje za pomoć, ne stavljaju u nikakve nekakve "političke" konteste. Ovo je naša puka, ljudska borba za preživljavanjem a ne nikakva više politika ili politikanstvo, ma od koga se i na koje načine tumačilo.
 

 

S poštovanjem,
Dragana Rajić

 

 

*******************************************************

Ovo je tužna priča samo jednog od žitelja MZ Krivelj čije se domaćinstvo nalazi u zoni uticaja kamenoloma "Kriveljski kamen". Ovakvih priča imamo na stotine. I sada ne više samo u selu Krivelj, već je stihija rudarenja zahvatila o mnoge meštane drugih okolnih sela borske i majdanpečke Opštine. 

Foto ilustracije:
Dragana Rajić,
Dragan Ćosić,
Ivica Kišić